Da je naše samo ono koliko damo drugima i da je u brzom svetu najvažnije ostati čovek, na najbolji način na svom ličnom primeru pokazuje nam Dragan Jovanović. U vremenu kad mnogi zaključavaju svoje kapije i čuvaju ono što imaju samo za sebe, ovaj čovek uradio je nešto potpuno suprotno. Odlučio je da imanje u selu Moravci kod Ljiga, sa kućom i okućnicom, koje je nasledio od dede ustupi organizacijama koje rade sa decom sa posebnim potrebama.
Na tri hektara ne prostiru se samo livade i kuća, već se pokazuje sva širina ljubavi i velikog srca.
"Ne mogu da opišem radost koju ta deca osećaju kada se skupe svi zajedno"
- Ja sam ovo imanje nasledio od dede, a majka i ja smo ovde napravili kuću. Ustupili smo na 20 godina bez ikakve nadoknade, organizacijama iz Valjeva i Ljiga koje rade sa decom sa posebnim potrebama. To je sada kutak za mališane koji žive u gradu, zatvoreni u četiri zida. Za njih je doživljaj kad se pojave ovde. Ne mogu da opišem radost koju ta deca osećaju kada se skupe svi zajedno i još se i takmiče. Oni koji mogu. Postoje i oni koji su u kolicima, a i njima je dovoljno da uzmu loptu u ruke i da je bace. Ne moraju da pogode koš ili gol, dovoljno je samo da je uzmu u ruke i da bace. Njihovoj sreći nema kraja - kaže za RINU Dragan.
"Hteo sam da pomognem i njima i svojoj deci"
- Hteo sam da se odužim. Moje dete je takođe sa posebnim potrebama. Saosećam sa tim roditeljima jer je to i moja muka. Teško je biti roditelj deteta sa posebnim potrebama. Mislim da je roditelju teže nego detetu. Mora 24 sata da bdi nad detetom. Svaki roditelj je napaćen. Hteo sam da pomognem i njima i svojoj deci. Mislim da sam uradio nešto dobro, ja i moja porodica. Srce mi je puno kad vidim tu decu kako napreduju i uživaju - kaže ovaj čovek velikog srca.
Ceo članak na linku.